ZAŠTO KOSOVO*[1] NE MOŽE POSTATI PUNOPRAVNA ČLANICA UJEDINJENIH NACIJA?
Debata
o prijemu Kosova* u UNESCO, specijalizovanu agenciju Ujedinjenih nacija za
obrazovanje, nauku i kulturu, otvorila je niz drugih pitanja poput eventualnog
članstva međunarodno nepriznate „Republike Kosovo“ u Organizaciji Ujedinjenih
nacija (UN). Potencijalno članstvo Kosova* u UNESCO-u, nakon svih brutalnih rušenja
srpske kulturne baštine, predstavljalo bi samo po sebi presedan. Kosovo* nema
međunarodno-pravni subjektivitet, niti suverenitet. Imajući u vidu ovaj aspekt,
članstvo Kosova* u ovoj specijalizovanoj agenciji UN bilo bi sporno sa aspekta
međunarodnog prava, ali i značajan udarac u normalizaciji odnosa Beograda i
Prištine u sklopu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom i pregovaračkog
poglavlja 35.
Ipak,
da li Kosovo* može da računa na to da postane članica Ujedinjenih nacija?
Članstvo u UN regulisano je članom 4. stav 1. Povelje UN kao osnivačkim aktom,
kojim je jasno definisano da je članstvo dostupno „svim ostalim miroljubivim
državama koje prihvate obaveze sadržane u ovoj Povelji, a po oceni Organizacije su sposobne i voljne da te obaveze izvršavaju“.
Stavom
2. istog člana Povelje definisano je da preporuku o članstvu daje Savet
bezbednosti UN. Pošto je Poveljom definisano da Savet samo u proceduralnim
pitanjima odlučuje većinom 9 od 15 članica, a da u svim ostalim pitanjima mora
biti obezbeđeno da nijedna stalna članica Saveta ne glasa protiv (stavi veto),
teško je zamisliti da bi Kosovo* koje ne priznaju dve stalne članice Saveta
bezbednosti (Ruska Federacija i Narodna Republika Kina) može dobiti preporuku
da postane članica UN-a. Čak i ukoliko bi to bilo zamislivo, takvu preporuku bi
trebalo da podrži dve trećine svih članica UN-a u Generalnoj skupštini, što bi
predstavljalo drugi korak, jer je od svih članica UN-a 111 priznalo nezavisnost
Kosova* dok ostale to nisu učinile. Ovde treba naglasiti da se većina računa od
broja prisutnih delegacija, a ne od
ukupnog broja članica Ujedinjenih nacija. Dakle, jasno je da Kosovo* zbog
velikog protivljenja Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, koja ima svoje
unutrašnje razloge zbog kojih se protivi priznavanju nezavisnosti otcepljenih
teritorija, nema šanse da postane članica UN-a.
Ipak,
da li bi Kosovo*, poput Palestine, moglo postati država-nečlanica UN sa
statusom posmatrača? Povelja UN nema nijednu odredbu koja se tiče
država-nečlanica, već je ovaj status uveden u praksi prvi put 1946. godine kada
je prihvaćen status posmatrača Švajcarske Konfederacije u UN-u. Danas pored Palestine,
ovaj status ima i Sveta Stolica. Države-nečlanice nemaju pravo glasa u organima
UN-a, niti sva prava i obaveze koje proističu iz punopravnog članstva, ali
imaju pravo prisustva Generalnoj skupštini UN-a. Shodno odluci iz rezolucije Generalne skupštine od 10. septembra ove godine, Palestina i
Vatikan su dobile pravo da njihove zastave budu istaknute na jarbolima ispred
sedišta UN-a.
Drugim
rečima, šansa Kosova* za članstvo u UN-a nije izgledna. Sa druge strane, postoji
realna mogućnost da dobije status države-nečlanice UN-a, jer se takva odluka
donosi prostom većinom glasova u
Generalnoj skupštini.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje, da li bi ta
i takva „državnost“ vredela išta bez punog međunarodnog priznanja i članstva u
svetskoj organizaciji, regionalnim organizacijama poput Saveta Evrope i
konačno, članstva u Evropskoj uniji – imajući u vidu da i dalje pet
država-članica ne priznaje Kosovo* kao samostalnu i nezavisnu državu. Sve ovo su okviri u kojima Republika Srbija ima šansu da svojim intenzivnim diplomatskim naporima pristupi pregovaračkom poglavlju 35 i pokuša da dostigne odgovarajući kompromis.
prof. dr Vladimir Džamić
zamenik predsednika IF Evropskog pokreta u Srbiji
[1] Ova oznaka je bez
prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom 1244/99 Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija i Mišljenja Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti
Kosova.
