VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI: SAM PROTIV SVIH

Vladimir Džamić, član IF EPuS

            Srpska napredna stranka dobila je na vanrednim parlamentarnim izborima većinu glasova građanki i građana Srbije. Pored toga, osvojila je većinu u oko 90% lokalnih samouprava i, po svemu sudeći, vlast u AP Vojvodini posle 16 godina vlasti Demokratske stranke na pokrajinskom nivou. Nekoliko momenata obeležilo je ove izbore.

            Čak tri izborne liste su na ivici izbornog cenzusa. Ujedinjeni, LDP-SDS-LSV, DSS-Dveri i DJB moraće da sačekaju konačne rezultate Republičke izborne komisije da bi se saznalo da li će imati i koliko poslanika u republičkom parlamentu. Radikali, osokoljeni Šešeljevom oslobađajućom presudom u Hagu, vraćaju se u parlament sa oko 7% glasova. Ovo je verovatno prvi put u savremenoj istoriji Srbije da se preliminarni rezultati ne znaju posle ponoći.

            Kako je Vučić dobio ove izbore? Da su raspisani na društvenim mrežama, Vučić verovatno ne bi prešao cenzus. Opozicija nije imala nijedan program za građane osim „Nećemo sa Vučićem.“ Činjenica da se kampanja vodila upravo oko lika i dela premijera, nije donela, kako je očekivano veliki polet opoziciji. Naprotiv, SNS je dobio ubedljivu većinu glasova građana Srbije za program koji je ponudio. Ovaj program je obuhvatio i toalete u školama i bolnicama, kome su se lideri opozicije neretko podsmevali, ali i jasnu poruku da Srbija neće napraviti korak ka prošlosti i da će upravo SNS u vreme mandata nove Vlade od 2016-2020 dovršiti pregovore sa Evropskom unijom i Srbiju dovesti do punopravnog članstva.

            Vučić je građanima ponudio jasnu viziju kakvu Vladu može da ponudi u narednom periodu, obećanje da će kadrovske greške ispraviti, a o koalicionim partnerima dobro razmisliti kako se ne bi ponovio koncept pozicione opozicije. Razgovarao je sa građanima u urbanim i ruralnim sredinama i otišao je daleko dalje od salonskih krugova i beogradskih kafića kada se obraćao javnosti. Vučić je ponudio građanima odgovornost za sprovedene mere u poslednje dve godine u vlasti, od smanjenja plata i penzija do obećanih mera otpuštanja u javnom sektoru. U jeku izborne kampanje ponudio je dijalog sa susedima, umesto zapaljive retorike antievropskih snaga sa obe strane granice.

            Demokratska stranka, koju je podržao veliki broj javnih ličnosti, ostvarila je rezultat gori nego na prethodnim izborima. Demokratski korak bio bi da predsednik i predsedništvo ove stranke podnesu ostavke bez odlaganja, odmah sutra ujutru. Time treba da pokažu da se u praksi zalažu za etiku odgovornosti o kojoj su toliko govorili u kampanji. Isto važi i za stranku Zorana Živkovića, kao i sve one koje eventualno ne preskoče izborni cenzus.

            SNS čeka temeljna obećana reforma. Vučić će gotovo izvesno vrlo pažljivo probrati kadrove u budućoj Vladi, kao i u vrhu stranke. Ovo će biti ozbiljan test za stranku koja ubedljivo dobija u svim poslednjim izbornim ciklusima.

            SPS čeka najverovatnije opozicija, posle 25 godina gotovo neprekidnog vršenja vlasti. Podbačaj u odnosu na 2014. godinu, rezultat daleko ispod očekivanog, kao i opoziciono terciranje vladajućem SNS-u mogao bi biti dovoljan razlog da ostanu u opoziciji.

            Jedno je sigurno, novi-stari predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, ove izbore je dobio potpuno sam protiv svih doslovno i figurativno.

             

Izazovi ljudskih resursa: Fenomenologija ultrakrepidarijanca

IZAZOVI LJUDSKIH RESURSA:

FENOMENOLOGIJA ULTRAKREPIDARIJANCA

Vladimir Džamić, član IF EPuS
(stavovi izneti u ovom blogu pripadaju
isključivo autoru)

            Prošlo je skoro dva i po milenijuma otkad je Sokrat mudro zaključio „Znam da ništa ne znam“, postavivši sebe tada na pijedestal antičke filozofije. Mnogi istoričari filozofije kasnije su tvrdili da je upravo čitava veličina Sokratova bila u tome što je znao granice svog znanja, ne tvrdeći za sebe da je mudar, već da je isključivo onaj koji gaji „ljubav prema mudrosti“, tj. φιλόσοφος.

                Koliko ljudi poznajete spremnih da javno kažu da nešto ne znaju? Kako smo dospeli u taj stadijum da je spoznaja o ograničenjima sopstvenog znanja, al ii umeća i veština, postala glavna slabost, umesto glavna konkurentska prednost? Danas ćete retko čuti (i to uglavnom od istaknutih ostvarenih profesionalaca u različitim oblastima) da neko javno, jasno i glasno prizna da se u nešto ne razume, da ne poznaje materiju ili, ne daj Bože, da postoji neko drugi ko to poznaje više i bolje. Univerzalni sveznalica postaje mainstream – razume se u vođenje fudbalske reprezentacije bolje od selektora; u politički sistem i institucije bolje od diplomiranog politkologa; u monetarnu politiku bolje od ministra finansija; a u farmaciju bolje od profesora Farmaceutskog fakulteta. Ima stav o svemu, najčešće bez ikakvih argumenata ili sa vrlo skromnom, gotovo laički naivnom argumentacijom. I što je još zanimljivije, univerzalni sveznalica najčešće ima skromno formalno obrazovanje i veoma šturu opštu informisanost. Univerzalni sveznalica ne libi se da kaže sve o svemu, o čemu zna i o čemu misli da zna, a zapravo ne zna mnogo ili ne zna ništa.

            Zašto su univerzalne sveznalice opasne za društvo? Najpre, oni predstavljaju direktnu prepreku razvoju meritokratskog poretka. Ultrakrepidarijanac, čovek koji iznosi mišljenje o svemu, uključujući i ono o čemu nema pojma, neretko dobija značajnu medijsku pažnju i popularnost, a sve češće postaje kvaziuzor u društvu. Potom, osobe koje ne znaju ograničenja svojih znanja i mogućnosti, po pravilu imaju ogromnu i nerealnu ambiciju. Ona bi se, u najkraćem, mogla svesti na jedan stih pesnika Radeta Drainca: “Glad mi je beskrajna, a ruke večno prazne.” Sa porastom nerealne ambicije, raste i strah od realne konkurencije. Ona postaje najveća prepreka položaju i poziciji koje ultrakrepidarijanac ima. Mogu nositi na leđima dres na kom piše Manuel Nojer iako to nisam, ali suočen sa Mesijem, verovatno ne bih mogao da odbranim penal ni iz stotog pokušaja, pa bi moja nemoć bila jasna i evidentna, a sramota velika.

            Jaku konkurenciju, u sistemu vrednosti jednog takvog mediokriteta, dopušteno je pobediti i nelegitimnim sredstvima, jer je volja za moć dovoljno dobar razlog da se makijavelizam primeni u praksi.

            Ultrakrepidarijanac je, stoga, osnova nepotističkog društvenog poretka, ali i jedan od glavnih uzroka negativne selekcije. Negativna selekcija je, konsekventno, jedan od razloga migracija mladih i odliva mozgova. Ultrakrepidarijanac je visoko rezistentan na sve vrste društvenih promena, uspešno opstaje u svim društvenim okvirima, jer obično dobro spoznaje da je jedini način samoodržanja da pored neznalice bude i udvorica, bez ikakve iskrene lojalnosti.

             Kako da mlade ljude odviknemo od ovakvog sistema vrednosti? Prvo, promenom sistema obrazovanja u osnovnim i srednjim školama i to tako da znanje ide u dubinu, a ne u širinu materije. Ne treba nam nekoliko stotina hiljada stručnjaka za sve, već nam treba mnogo veća specijalizacija za pojedine oblasti u kojima ćemo imati nove mlade lidere. Ne mora osnovac da zna o svemu baš sve niti su takvi nastavni planovi dobri, kao što ne treba svaki srednjoškolac da zna isto i o Bojl Mariotovom zakonu, rudnom blagu Mađarske, podeli vlasti i determinanti trećeg reda. Uveren sam da potpuna revizija sistema obrazovanja (za šta postoje višegodišnje indicije) može da doprinese tome da se znanja specijalizuju.

            Drugo, intenzivnim radom na sebi i borbom za meritokratski sistem vrednosti. Sticanje znanja i veština nose sa sobom brojna odricanja i žrtvovanja. Možda ćete biti u prilici da propustite deo mladosti shvaćene na konvencionalan način. Možda ćete misliti da ne vredi ni truda ni ulaganja svaki poraz posle kog se podignete da biste ponovo pobedili. Verovatno će vam se učiniti da je pošten i savestan odnos prema učenju, studiranju ili poslu sutradan, potpuno gubljenje vremena i energije. Gotovo sigurno će biti trenutaka kada ćete misliti da se kao Don Kihot od Manče borite protiv nekih vetrenjača koje su jače od svakog napora koji ulažete.

            Ipak, na kraju dana – niko neće moći da kaže da ste mediokritet, stručnost će morati da uvaži svako, konkuretnost u poslovnom okruženju biće nesporna, a samopouzdanje ogromno. Baš zato što znanje jeste jedini kapital koji vam niko i nikada ne može oduzeti. Vredi.