 |
| Vladimir Džamić, član IF EPuS |
Republička
izborna komisija objavila je konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora.
Oni bi se mogli, ukratko, sumirati u jednoj rečenici: opozicija je doživela
potpuni debakl u odnosu na postavljene ciljeve.
Uoči izbora, svaka opoziciona
stranka i koalicija, predviđale su sebi mnogo veći broj glasova i poslaničkih
mandata. Kao građaninu, potpuno su mi nesuvisla obrazloženja da je neko “pobedio
listu Aleksandra Vučića” time što je ta lista dobila 100000 glasova više u
odnosu na prošle izbore, bez obzira na nešto manji broj poslaničkih mandata.
Još nesuvislije je obrazloženje da je opozicija pobedila time što su sve liste
prešle cenzus od 5% glasova, od čega jedna u fotofinišu koji je nezabeležen od
uvođenja višepartijskog sistema.
Kada je 2012. godine lista
Demokratske stranke koju je vodio Boris Tadić, osvojila 2% glasova manje od
SNS-a, vrhuška DS je tražila njegovu ostavku zbog “lošeg izbornog rezultata”.
Danas se reč “ostavka” gotovo nigde ne pominje u redovima ove stranke, iako je
jedva prešla cenzus i imala gotovo isto glasova kao jedan politički pokret bez infrastructure,
bez budžetskog finansiranja i bez statusa parlamentarne stranke u prethodnom
sazivu Narodne skupštine.
Zamenik predsednika Nove stranke
podneo je ostavku na sve funkcije zbog poraza ideja za koje se ova opcija
zalagala na izborima. To je, do danas, jedina ostavka u redovima opozicije. Po mom uverenju, mislim da je bilo još kandidata za povlačenje sa čelnih funkcija u strankama. Konačno, čemu služi ostavka? Ona pokazuje da posedujete etiku odgovornosti, da
ste spremni da pred svojim saborcima, kolegama i, pre svega, građanima,
preuzmete odgovornost za rezultat i ponudite novim, mlađim ljudima sa svežim
idejama, da ponude nešto bolje. Da li je prirodno da se ista lica nalaze na
poslaničkim listama u poslednjih 20 godina, a da rezultati eksponencijalno
opadaju u izbornim ciklusima?
Da li je prirodno da uopšte poželite da se
kandidujete ponovo, ako ste pokazali da niste sposobni da postignete dobar
rezultat i čemu služi takvo recikliranje kadrova, osim što jasno pokazuje da
pojedine stranke ni u svojim redovima nisu uspele da se izbore sa negativnom
selekcijom i uspostave koliko-toliko meritokratske principe delegiranja
funkcija? Konačno, da bi neko bolji mogao da vas zameni, morate dovesti bolje
od vas u sopstvene redove dok za to imate priliku. Međutim, danas se ova pitanja i ne mogu postaviti opoziciji bez žigosanja "Vučićev bot".
Skretanje pažnje sa ovog problema,
time što će se govoriti o nekakvom Vučićevom porazu (?!), neće doprineti
otrežnjenju u redovima opozicije. Naprotiv, doprineće samo njenom potpunom
suštinskom urušavanju, bez obzira na broj mandata koji može da osvoji na nekim
novim izborima.
