Zašto je raspisivanje izbora dobra odluka?

Vladimir Džamić,
član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji

            U kuloarima se već neko vreme spekulisalo da će proleće zajedno sa redovnim pokrajinskim i lokalnim izborima, biti vreme kada će građani ponovo glasati na parlamentarnim izborima. Danas je, na početku sednice Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić saopštio javnosti da će se ići na vanredne parlamentarne izbore. Iako je za očekivati da se opozicija izborima obraduje (bar mnogo više nego vladajuće stranke), krenula su pitanja da li je ova odluka bila neophodna.

            Izazivanje vanrednih parlamentarnih izbora moguće je, u slučaju kad Vlada ima većinu, na dva načina: ostavkom predsednika Vlade (uz obavezu predsednika Republike da u roku od 30 dana pokuša da se sastavi nova Vlada) ili obrazloženim predlogom Vlade predsedniku Republike da se parlament raspusti i raspišu vanredni parlamentarni izbori. Po svemu sudeći, jedina neizvesnost oko izbora tiče se datuma, iako se uveliko spekuliše da će to biti 24. april – kao datum za lokalne, pokrajinske i parlamentarne izbore.

              Ključno pitanje, ipak, nije datum već razlozi zašto je ovakva odluka predsednika Vlade dobra. Vladi zaista jeste potreban pun mandat i, što je još važnije, demokratski legitimitet kako bi do kraja 2020. godine bila u prilici da odgovori na 4 krupna izazova: promenu Ustava, dovršetak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, finaliziranje pregovora Beograda i Prištine i sprovođenje ekonomskih i društvenih reformi.

            Promena Ustava očekuje nas najkasnije do 2018. godine. To je datum koji je predviđen Strategijom reforme pravosuđa Vlade Srbije, koju je usvojila i Narodna skupština. Redefinisanje načina izbora sudija, promena političkog sistema i broja narodnih poslanika, unošenje integrativne klauzule koja će omogućiti direktno dejstvo i neposrednu primenu evropskih pravnih tekovina, samo su neke od promena koje će političke stranke morati da sprovedu u postupku ustavne revizije. Drugim rečima, građani će na izborima na proleće birati de facto ustavotvornu skupštinu. U njoj će, po ovom pitanju, morati da sarađuju vlasti i opozicija.

            Oko 2020. godine očekuje se privođenje kraju pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. U oblasti pravosuđa i osnovnih prava, spoljne politike, zaštite životne sredine i brojnim drugim oblastima, biće velikih izazova koji zahtevaju Vladu koja ima potpuni legitimitet od građana i koja ima snagu da sprovede teške i, često, nepopularne mere.

            Treće, kao što su najavili evropski zvaničnici, kraj pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, u okviru poglavlja 35 jeste neka vrsta sporazuma Beograda i Prištine o trajnom uređivanju međusobnih odnosa i obavezivanje da se neće uzajamno sputavati na putu evropskih integracija. Ovo će biti jedan od najvećih političkih izazova u celom procesu evropskih integracija Srbije. Premijer je potpuno u pravu kada uočava da postoji određeni deo političke javnosti koji ne podržava ni evropske integracije, ni nastavak ovih pregovora tvrdeći da je neki istočni savez mnogo bolja alternativa. Postizanje ovakvog sporazuma u okviru poglavlja 35, a u granicama utvrđene državne politike, biće verovatno najveći politički izazov u mandatu nove Vlade.

           Najzad, ekonomske i društvene reforme moraju da se sprovedu do kraja. Reformisanje javnih preduzeća, jačanje tržišne ekonomije u skladu sa pravilima Evropske unije, reforme u oblasti obrazovanja, nauke, kulture i medija – samo su neke od tema kojima će se baviti nova Vlada. Efikasnost u sprovođenju reformi i unapređenje kvaltieta života građana, biće kao i do sada, jedino merilo i pred javnošću i pred međunarodnim organizacijama koje ih nadgledaju.

            Dakle, svakom ko se ozbiljno bavi političkom analizom, raspisivanje parlamentarnih izbora nije iznenađenje. Oni će biti u mnogo čemu različiti u odnosu na prethodne. Zbijanje redova desnice i ekstremne desnice, garantuje im dobre šanse da postanu deo zakonodavnog tela. Sa druge strane, sporazum opozicionih proevropskih stranaka o zajedničkom nastupu na izborima, za sada ima samo jednu tačku – srušiti premijera i ne sarađivati sa njim ni po jednom osnovu nakon izbora.

            Ova izborna kampanje neće biti ni malo blaga, čak se može reći da će biti jedna od najoštrijih koje smo imali u periodu višestranačja u Srbiji. Ipak, za građane, najbolje je da ona bude najkraća shodno zakonskim i ustavnim rokovima, ali i da ne bude negativna. Građani će tog 24.4. doneti svoju odluku kome poveravaju mandat da u naredne 4 godine odlučuje o njihovom boljitku, napretku i životnim šansama. Stoga je posebno važno da izlaskom na izbore, građani daju legitimitet novoj vladi i parlamentu.